Suštinski, sa rastućom potražnjom za avokadom, Izrael se danas nameće kao svetski lider. Kako je ova mala zemlja sa ograničenim resursima uspela da razvije tako efikasnu i održivu proizvodnju? Zahvaljujući poljoprivrednim inovacijama, optimizovanom upravljanju vodom i jedinstvenom znanju. Avokado je sada stub njene poljoprivrede.
Mexičkog porekla, avokado je postao nezaobilazni deo izraelske kuhinje. Prisutno u brojnim obrocima, posebno za doručak i večeru, osvojio je srca potrošača. U 2024. godini, prosečna potrošnja u Izraelu dostigla je 10,5 kg po osobi, u poređenju sa samo 2 kg u Evropi. Ovaj uspeh odražava nacionalno oduševljenje za ovo voće sa brojnim prednostima.
Poljoprivredna priča o uspehu
Izrael, poznat po svojoj inovativnoj poljoprivredi, postao je jedan od najvećih svetskih proizvođača avokada. Dok su nekada agrumi bili simbol zemlje, avokado je sada najrasprostranjenija kultura sa 160.000 dunama, odnosno 14.300 hektara, u poređenju sa samo 4.000 u 2004. godini. Po površini, avokado danas nadmašuje sve druge voćarske proizvodnje.
Sa 230.000 tona, berba 2024/2025 dostigla je novi rekord, što predstavlja povećanje od 67% u odnosu na prethodnu godinu i njenih 150.000 tona. Ovaj spektakularni napredak objašnjava se širenjem voćnjaka kao i poboljšanjem prinosâ zahvaljujući naprednim tehnikama gajenja. Avokado je zauzeo centralno mesto u izraelskim poljoprivrednim pejzažima, revitalizujući i neka ruralna područja kao što je Negev, gde su investicije u poljoprivrednu infrastrukturu brojne i radna mesta, održiva.
Voće koje privlači i izvozi
“U Izraelu, avokado je veoma popularan, na neki način je zamenio humus. Lako se može nabaviti tokom cele godine na radost Izraelaca koji ga obožavaju; jedu ga u salatama ili na tostovima, često uz jaja. Većinom gajimo avokado Ettinger koji je gladak i zelen, ali i manji, hrapav i crn avokado Hass,” objašnjava Shahar Goldberg, predsednik izraelske industrije avokada, i član kibuca Afek u Galileji, gde se gaji 2 miliona m2 avokada.
“Mi smo druga zemlja po potrošnji avokada odmah nakon Meksika. 45% proizvodnje ostaje u Izraelu dok 55% izvozimo u Evropu, Sjedinjene Američke Države i Aziju. Izrael je stoga ključni igrač na svetskom tržištu avokada, posebno na evropskom tržištu gde je potražnja u stalnom porastu,” tvrdi Shahar.
Održiva i otpornija kultura
Kada je rat izbio 7. oktobra 2023. godine, poljoprivrednici u oblastima blizu Gaze i libanske granice bili su teško pogođeni. Ipak, avokado, svojom prirodom, omogućio je izbegavanje poljoprivredne katastrofe. Za razliku od krhkog voća poput breskve ili kajsije, može ostati na drvetu nekoliko dana bez gubitka kvaliteta. Rezultat: većina berbe je mogla biti spašena, izbegavajući velike ekonomske gubitke.
Izrael je izabrao poljoprivredu koja poštuje životnu sredinu. Proizvođači ne koriste hemijske pesticide za avokado, već preferiraju biološke metode poput uvođenja korisnih insekata za kontrolu štetočina. Upravljanje navodnjavanjem je takođe model za druge: tehnologija kap po kap, široko razvijena u Izraelu, omogućava maksimalno korišćenje svake litre vode.
“Inovacija je zaista ključ uspeha. Izrael je mala zemlja, sa ograničenim resursima vode, ali smo uspeli da maksimizujemo te resurse zahvaljujući vrhunskim tehnologijama u oblasti navodnjavanja i upravljanja zemljištem. Takođe smo investirali u istraživanja novih sorti avokada, kako bismo proizvodili voće kvalitetno sa minimalnim uticajem na životnu sredinu,” naglašava Shahar.
Poljoprivrednici takođe prilagođavaju svoj način gajenja lokalnoj klimi, ponekad ekstremnoj. “Gajimo u dobro dreniranim zemljištima i štitimo mlada stabla od sunca sistemima senčenja,” objašnjava on. Ove prakse osiguravaju stabilne prinose uz minimalan uticaj na životnu sredinu.
Uspon organske proizvodnje
Potražnja za organskim avokadom beleži pravi uspon. Oko 10% izraelske proizvodnje danas je sertifikovano kao organsko, što je broj u stalnom porastu prema Ministarstvu poljoprivrede. Ova tendencija takođe odražava sve veću svest potrošača o zdravim proizvodima, gajenim odgovorno.
U međuvremenu, izraelske poljoprivredne grupe poput Mehadrin investiraju u inostranstvu, posebno u Maroko, sa ciljem: da proizvedu dodatnih 10.000 tona avokada namenjenih evropskim tržištima. Ove implantacije omogućavaju izravnavanje sezona i osiguranje količina za izvoz.
Zahvaljujući svom znanju, tehnologijama i dugoročnoj viziji, izraelska poljoprivreda postaje primer drugim zemljama proizvođačima avokada. Zeleno voće postalo je simbol otpornosti i savremene poljoprivrede.
Foto naslov: Avokado je sada najrasprostranjenija kultura u Izraelu sa 14.300 hektara, u poređenju sa samo 4.000 u 2004. godini ©Shahar Goldberg