Venecija je jedan od najposećenijih gradova u Evropi i mnogi Venecijanci zarađuju za život, pa čak i stiču bogatstvo, zahvaljujući turizmu. Nekadašnja trgovačka sila koja je doprinela izumu određenih logika modernog kapitalizma, grad danas živi od ekonomije koja u velikoj meri zavisi od svetskog turizma, dok istovremeno trpi njegove posledice. Prekomerni broj posetilaca i klimatska kriza sada ozbiljno ugrožavaju životnu sposobnost i samu budućnost „Serenissime“. Opštinski izbori* koji se trenutno održavaju mnogi vide kao odlučujući trenutak.
Indeks IA: Biblioteka mediteranskog znanja
U Veneciji, turizam i klimatska kriza utiču na izbore
22-med – maj 2026
• U Veneciji, prekomerni turizam i klimatska kriza dominiraju opštinskom kampanjom obeleženom stambenom krizom i odlaskom stanovnika.
• Između turističke ekonomije, porasta nivoa mora i zaštite lagune, izbori kristališu kontradikcije venecijanskog modela.
#italija #venecija #turizam #klima #stanovanje #izbori #laguna #urbanizam #mediteran
Često, turisti koji stižu na železničku stanicu Santa Lucia u Veneciji prvo se zaustavljaju u jednom od brojnih barova na stanici ili u njenoj neposrednoj blizini. Kao Dejv, koji je upravo stigao iz Sjedinjenih Država, naručuje spric sa svojom ženom dok njihova deca sa entuzijazmom jedu pice i pomfrit. „Danas i sutra smo u Veneciji, želimo da vidimo sve: Trg Svetog Marka, most Rialto, muzeje, staklarske zanatlije. Prekosutra odlazimo za Bolonju, zatim Rim, Napulj i Sorento“, priča on. Popodnevni program je takođe već određen: kada završe sa spricem, pomfritom i picama, Dejv i njegova porodica će se vodenim taksijem odvesti do svog hotela sa četiri zvezdice, pre nego što večeraju u nekom „tipičnom restoranu“.
Amerikanac je tip „međunarodnog“ turiste, kako kažu u Veneciji, najcenjeniji od strane turističke industrije grada: vrlo imućan, u pratnji žene i dece, ide u restorane i spava u luksuznom hotelu. Ali on je takođe simbol konzumerističkog turizma koji, prema rečima levičarskih aktivista, ekologa, nekih akademika, građanskih komiteta i aktivista, uništava grad na vodi.
Đankarlo, profesionalac koji živi u gradu udaljenom oko šezdeset kilometara, redovno dolazi u Veneciju zbog posla. Po njegovom mišljenju, grad „je uhvaćen u klopku: s jedne strane je masovni turizam, koji apsurdno podiže cene i čini grad neizdrživim, s druge strane je pretnja klimatske krize“. Đankarlo je kategoričan: ne bi živeo u Veneciji ni pod kojim uslovima. Nekoliko dana pre opštinskih izbora, ove tenzije oko turizma, stanovanja i budućnosti lagune zauzimaju centralno mesto u razgovorima među stanovnicima.
Sve manje stanovnika, sve više turista
Sudbina Venecije zaista ima nešto paradoksalno. U srednjem veku, ovaj grad koji je izmislio kapitalizam, koji je bio poznat po trgovcima poput Marka Pola sposobnim da odu čak do Kine, danas se mora suočiti s ekscesima i kontradikcijama savremenog kapitalizma. Počevši od prekomernog turizma, koji tera mnoge ljude da odu. Od preko 86.000 stanovnika izgubljenih između 1981. i 2022. godine (850 u 2025.), 57.000 je živelo u „gradu na vodi“, kako mnogi Venecijanci nazivaju ostrvski deo svog grada. Ovaj deo, koji posećuju turisti i koji je povezan s kopnom zahvaljujući Mostu slobode, bio je u XVI veku jedan od najvećih metropola Evrope.
Turisti, međutim, ne opadaju: prošle godine, istorijska Venecija zabeležila je 9,4 miliona noćenja. Prema Gabrieli Đareti, 86 godina, predsednici komiteta Rialto Novo, osnovanog od strane građana da zaštite jedan od najcentralnijih kvartova „grada na vodi“, problem prekomernog broja turista se pogoršava: „Operisala sam koleno i pokušavam da izbegnem Rialto most jer je uvek toliko prepun turista da bi mogli da me obore. Krećem se vaporettom (neka vrsta vodenog autobusa) ali često ne možeš ni da uđeš. Puni su turista koji dolaze sa svojim ogromnim koferima i ne znaju kako treba da se ponašaju u vaporettu“.
Gospođa Đareta, rođena u Veneciji i koja je oduvek živela upravo u kvartu Rialto, je zabrinuta. „Treba razmisliti o budućnosti turističkih tokova, jer pravi grad ne može nastaviti da gubi stanovnike dok ima sve više turista, a njegova ekonomija ne može toliko zavisiti od turizma“. Na ovaj dan krajem proleća, uprkos relativno niskim temperaturama, posetioci su svuda: u barovima, na mostovima, u supermarketima, restoranima, vaporettima za odlazak na Lido ili Burano, u knjižarama i crkvama. U uličicama koje vode do Trga svetog Marka, čuju se španski, engleski, francuski, hindi, danski ili arapski. I mnogi su u Veneciji koji zarađuju za život zahvaljujući ovoj svakodnevnoj invaziji bogatih „međunarodnih turista“ koji dolaze iz Sjedinjenih Država i Bliskog Istoka, u potrazi za gastronomskim jelima i frenetičnom kupovinom, ili backpackera (ruksak turista) iz svih krajeva sveta koji se obično zadovoljavaju sendvičem i pivom kupljenim u supermarketu.
„Turizam sam po sebi nije loš, samo ga treba upravljati. Ali je neophodan. Ovde u Veneciji ne može se živeti bez turista, videli smo to tokom Covid-19“, primećuje Masimo, vlasnik kioska s novinama u kvartu Đudeća. Ali ako se turistički tokovi mogu upravljati — desničarska opština na vlasti od 2015. godine je pokušala to da uradi sistemom regulisanog pristupa i „prava na ulaz“ — postoji kriza koju Venecija teško može sama da reši: klimatska kriza.
Према Луки, који се дефинише као „поносан“ што гласа за десницу, „клима се мења већ миленијумима, верујем да је глобално загревање само превара. И чак и ако би било делимично истине, не би имало смисла бринути се о томе. То је нешто што ће се десити за сто или двеста година. До тада ћемо сви бити мртви“. У стварности, према недавној научној студији коју је координирао Пиеро Лионело, професор физике атмосфере и океанографије на Универзитету у Саленту, између 15% и 98% историјског центра могло би бити потопљено сваког дана до 2100. године, осим ако се не изграде одговарајуће одбрамбене структуре.
Климатска криза брине и многе становнике Венеције. То је случај са Алисоном Цурфлухом, швајцарском уметницом која већ десет година дели свој живот између „града на води“ и Швајцарске, и која је суоснивач Удружења Барена како би допринела заштити барена, малих ниских острва прекривених вегетацијом која чине изузетно вредне екосистеме за биодиверзитет и складиштење угљеника у лагуни Венеције. Према њеним речима, „јавна перцепција је доминирана идејом да Венеција тоне због пораста нивоа мора, јер идеја о граду који тоне храни драматичну и романтичну машту. Али мало људи схвата да Венеција постоји унутар деликатног лагунског екосистема за који нестанак барена, који доприносе стабилизацији и заштити лагуне, слаби природне одбране Венеције и представља велики изазов за очување града“. У тренутној општинској кампањи, ова еколошка и урбана питања постала су централне теме.
Одлучујући избори?
Многи имају осећај да се град налази на раскрсници, објашњава госпођа Ђарета. Раскрсница која се поклапа са општинским изборима организованим у недељу и данас. Садашњи градоначелник, предузетник Луиђи Бруњаро, веома је цењен међу трговцима и локалним предузетницима. Власник бара у Местреу, венецијанском месту на континенту, уверава: „Ја ћу без сумње гласати за Симонеа Вентуринија“, наследника кога је изабрала десничарска коалиција да преузме Бруњаров положај.
Стар 38 година, са изгледом симпатичног и уредног извиђача, Вентурини је тренутни заменик за социјалну кохезију. Он обећава да ће се ослонити на младе, иновације и социјалну кохезију „да привуче и задржи активне и динамичне грађане“.
Nasuprot tome, opozicija centra levice izabrala je za kandidata Andrea Martellu, 57 godina, regionalnog sekretara Demokratske stranke. Sa gotovo demokršćanskim profilom, lakoničan, tokom posete jednom od najproblematičnijih kvartova u Mestreu, pažljivo sluša stanovnike koji su došli da ga upoznaju i postavlja kratka i precizna pitanja. Martella je favorit u anketama, a Alleanza Verdi Sinistra (Avs), ekološka levičarska alijansa koja podržava njegovu kandidaturu za gradonačelnika, takođe obećava dobar rezultat.
Na nacionalnom nivou, Avs ponekad zauzima stavove koji se mnogim progresivcima čine diskutabilnim — na primer, o ponovnom naoružavanju i podršci Ukrajini — ali na venecijanskom nivou alijansa se ističe kao snaga predloga. Zahvaljujući i mladim aktivistima poput Đakoma Cerva, 25 godina, i Sofije Martelozzo, 21 godina, oboje kandidati za gradsko veće. Među njihovim glavnim temama su klimatska kriza i pravo na stanovanje: „Za nas, stanovnike, postalo je gotovo nemoguće pristupiti stanu po pristupačnim cenama jer gotovo svi vlasnici sada posvećuju svoju imovinu turizmu“, objašnjava Martelozzo.
„Među našim predlozima je projekat opštinskog upravljanja kratkoročnim turističkim najmovima, po uzoru na modele već isprobane u Lisabonu i nekoliko gradova severne Evrope za regulisanje kratkoročnih turističkih najma“, objašnjava Cervo. „Na taj način, opštinska administracija bi mogla posvetiti deo prihoda socijalnom stanovanju“.
Martelozzo strahuje da klimatska kriza ne uništi Veneciju. Zato, uverava ona, „oslanjamo se na politike ekološke tranzicije, posebno kroz obnovu starih industrijskih zona koje su danas napuštene, kao što je Porto Marghera, za ulaganja u obnovljive izvore energije“.
Za Cerva, bavljenje politikom je bio odgovor na potrebu „gotovo vitalnu, za mene i druge mlade, da donesemo promenu i stvorimo prilike za našu generaciju. Želimo da možemo pronaći kvalitetan posao i tražiti stan na tržištu nekretnina iskrivljenom turističkim najmovima“. Mnogi se nadaju da će ovi izbori doneti promenu, pre svega u upravljanju turizmom. „Moje skromno mišljenje“, izjavljuje Zurfluh, „je da bi masovni turizam kao i ekstremni luksuzni turizam trebalo ograničiti. Nasuprot tome, trebalo bi podsticati politike podrške stanovnicima i radnicima. Venecija mora ostati živ grad, a ne postati samo turistička destinacija“.
S druge strane, gospođa Đareta se nada da će sledeća opština biti otvorenija za slušanje i saradnju sa civilnim društvom. „Administracija poslednjih jedanaest godina je zaista prekinula veze, pokušaj otvaranja dijaloga bio je kao udaranje u zid. I udruženja su zbog toga patila.“
*Italijanski opštinski izbori 2026. godine održavaju se 24. i 25. maja 2026. za prvi krug i 7. i 8. juna 2026. za drugi krug
Alison Zurfluh je savremena švajcarska umetnica čiji rad istražuje pejzaže i kulturno nasleđe venecijanske lagune. Takođe je suosnivač i predsednik Associazione Barena, čiji je cilj doprinos očuvanju severnog dela lagune, a posebno njenih prirodnih ekosistema i tradicija, kroz inovativne projekte i saradnju sa istraživačima i drugim organizacijama civilnog društva.
Naslovna fotografija: istorijski centar bi mogao biti poplavljen svaki dan do 2100. godine © Valentina Saini