Na diplomatskom planu, sa više od 120 zemalja predstavljenih, svetski samit UN-a o okeanu (UNOC 3) koji se održao u Nici početkom juna 2025. bio je uspeh. Među konkretnim obavezanjima, 95 zemalja je potpisalo Nisku deklaraciju za ambiciozni sporazum protiv plastičnog zagađenja. Pokrenuta je mreža zelenih luka za dekarbonizaciju pomorske industrije. Veliki projekti energetske i digitalne interkonekcije su najavljeni, uključujući Medusa/GEANT i koridor Indija-Srednji Istok-Evropa. Za mediteranske delegacije, ovaj samit je pre svega bio prilika da podsete na klimatsku hitnost i konkretne lokalne inicijative.
Autor: Olivier Martocq
Kronika "krhki svet" biće posvećena od 29. maja do 19. juna 3. Konferenciji Ujedinjenih nacija o okeanu (UNOC3). Biće dostupna za slobodno čitanje u 22 zemlje mediteranske obale i na 11 jezika zahvaljujući našem partneru, Regionu Jug.
Hrvatska, Kipar, Grčka, Italija, Libija, Malta, Maroko, Portugal, Tunis i Evropska unija – i naravno Francuska, domaćin događaja: Mediteran je bio snažno zastupljen na UNOC 3. Na marginama zvanične konferencije, samit "Za povezaniju Mediteran" omogućio je ovim obalnim zemljama da predstave zajedničku agendu fokusiranu na pomorsku, energetsku i digitalnu povezanost, kao i dekarbonizaciju luka.
Među značajnim najavama, formiranje radne grupe za luke koja uključuje Marsej, Algeciras i Beirut kako bi se opremili brodovi za električno napajanje dok su u luci. Cilj je drastično smanjiti zagađenje vazduha tokom pristajanja i generalno emisije gasova sa efektom staklene bašte u veoma izloženim bazenima kao što je ovo zatvoreno more. Projekti energetskih interkonekcija su takođe pohvaljeni, posebno između Grčke, Kipra, Egipta i Evrope. Pokretanje digitalnog kabla Medusa/GEANT između dve obale ima za cilj smanjenje digitalne podele.
Lokalne inicijative ispred država
Osim ovih "diplomatskih uspeha" za mnoge učesnike, suština je negde drugde. Na terenu, to su lokalne samouprave i angažovani akteri koji primenjuju prave rešenja. „Na sreću, postoje lokalne akcije, jer ovakvi samiti ne dovode do ničega konkretnog“, odlučno kaže Renaud Muselier. Predsednik Regiona Provansa-Alpi-Azurna obala navodi mere koje su već implementirane u njegovoj regiji, kao što je program "nula dima" u lukama koji je bio pionir u tom smislu. Ili čiste pogonske sisteme za plovila koja se testiraju sa udruženjima nautičara. Ne zaboravljajući konkretne mere za pojačanu zaštitu livada posidonije. „Mi smo ti koji vodimo igru“, insistira on.
Isti osećaj hitnosti dolazi i od Christophe Madrolle-a, predsednika Komisije za more i obalu iste regije. On ističe tri ključne tačke sa samita: „politička afirmacija hitnosti, centralno mesto naučnika u debatama i globalna svest o uticaju klimatskih promena na obale“.
Umnožiti veze kako bismo popravili plavu planetu
Glas istraživanja i inovacija se čuo. Za Natalie Quévert, vođu projekta Sea Index, alata za procenu životne sredine koji je razvio Jadranski klub u Monaku, UNOC je bio „katalizator“. „Bilo je mnogo susreta, izlaganja, debata koje su nam omogućile da predstavimo ovaj prvi nezavisni i transparentni sistem ocenjivanja koji procenjuje uticaj na životnu sredinu jahti dužih od 24 metra. Smanjenje energetske intenzivnosti takođe znači smanjenje buke“, naglašava ona, srećna što se zagađenje bukom vraća na prioritete agendi.
Angažovan u finansiranju naučnih projekata, Thomas de Williencourt, direktor Fonda Pure Ocean pronašao je na Blue Economy & Finance Forumu priliku da uveri kompanije „da uključe plavo u svoju strategiju“. On dodaje: „Samit je igrao ulogu mosta: 100% medija je govorilo o okeanu, smatram to izvanrednim“.
Sa strane NVO, isto tako, nada je ublažena zahtevima. Adrien Piquera, predsednik kooperative Nature Peinture, pozdravlja Nisku deklaraciju o plastici, koju je potpisalo 95 zemalja. Ali poziva na dalje korake: „Potrebno je pravo okeana.“ Osuđujući odsustvo velikih proizvođača plastike kao što su Sjedinjene Američke Države, Kina ili petro-monarhije, on se zalaže za međunarodnu upravu zajedničkih dobara. „Danas imamo pravo da uništavamo more bez ikakvih posledica, a to mi predstavlja problem“.
Na izloženim teritorijama, alarm je stalno uključen. Anne Claudius-Petit je učestvovala na sastanku delti sveta: „Camargue ulazi u ovu kategoriju zemljišta koja je jedva iznad nivoa mora, direktno ugrožena klimatskim promenama koje izazivaju porast nivoa mora.“ Za predsednicu Regionalnog prirodnog parka Camargue, značaj samita je omogućio teritorijama da sklope tehničke saveze, na osnovu zajedničkih iskustava: „Susret sa donosiocima odluka sa kojima delimo ove brige je od suštinskog značaja.”
Mediteran, malo more sa velikim izazovima
Samit u Nici je osvetlio Mediteran kao laboratoriju tranzicija i ranjivosti. „Zatvoreno more, ali povezano sa svetom“, kako je podsetila ambasadorka Malte za okeanske poslove. Vanessa Frazier poziva da se Mediteran učini „koridorom saradnje“. Ako je UNOC 3 otvorio puteve, svaka obala je pre svega istakla brige koje su često povezane sa endogenim faktorima. Tako se Grčka fokusirala na ratifikaciju sporazuma BBNJ, potrebu da se zaštiti 30% morskih područja do 2030. godine i razvoj zelenih tehnologija u pomorskom transportu. Liban, iako odsutan iz svih zvaničnih izjava, je istakao, putem svoje ministarke za životnu sredinu Tamara El Zein, svoju Nacionalnu strategiju 2024 za upravljanje otpadom kao odgovor na veliko plastično zagađenje svojih obala. Italija, koja nije ratifikovala sporazum o otvorenom moru, ipak je želela da precizira da „Mediteran je prostor i zajednička sudbina“ i njen ministar spoljnih poslova i međunarodne saradnje, Antonio Tajani, najavio je prvi Euro-mediteranski forum o vodi u Rimu, u oktobru 2026. Poslednja reč, za ovu sintezu UNOC 3, pripada francusko-alžirskom umetniku Yacine Aït Kaci, osnivaču projekta Archipel: „Na nivou mobilizacije civilnog društva […] Verujem da se zaista nešto dogodilo u Nici, a tako i u svetu.“
Fotografija: Adrien Piquera, predsednik kooperative Nature Peinture poziva na dalje korake: „Potrebno je pravo okeana.“ © DR