Elasmohrani (tigar i raže), dugo demonizovani, igraju ključnu ulogu u ravnoteži okeana: regulišu trofne lance i štite esencijalne staništa. Ipak, njihove populacije su se srušile pod uticajem prekomernog ribolova, slučajnih ulova i povećanih pritisaka na životnu sredinu. Na Balearskim otocima, projekat SARKO, koji vodi Fondacija Marilles, pokazuje da koordinirani odgovor može još uvek preokrenuti trend.
Indeks IA: Biblioteka mediteranskih znanja
SARKO u spasavanju ajkula i raža
22-med – januar 2026
• Na Balearima, projekat SARKO koordinira nauku, ribolov i upravljanje morskim područjima kako bi se ograničili slučajni ulovi i ojačala zaštita ajkula i raža.
• U Mediteranu, ranjive vrste sporog rasta još uvek mogu biti spašene zahvaljujući protokolima za vraćanje u vodu, klasifikacijama zaštite i podršci ISRA.
#mediteran #biodiverzitet #ajkula #raža #konservacija #ribolov #slučajniulov #zaštićenozona #baleari #nauka #upravljanje
Mediteran je jedna od regija sveta gde su ajkule i raže najviše ugrožene. Ljudski pritisak se zaista koncentrira na more koje je zatvoreno i intenzivno eksploatisano. „U stvari, oko 50 % od oko 80 vrsta ajkula i raža u Mediteranu se nalazi u ovoj situaciji“, objašnjava Álex Bartolí, morski biolog, stručnjak za zaštitu elasmohranih i član savetodavne grupe SARKO.
Socijalna percepcija ovih životinja ne odražava njihovu biološku stvarnost. „Iako se ajkule popularno doživljavaju kao robusne vrste, stvarnost je da su one veoma ranjive. To su vrste sporog rasta, kasnog seksualnog sazrevanja i sa malim brojem potomstva. Zato, suočeni sa bilo kojim uticajem, obnova njihovih populacija je teža, jer je sporija. U nekim slučajevima, reproduktivni ciklusi se javljaju samo svake dve ili tri godine“, naglašava biolog.
Njihova ranjivost dodatno raste kada su predmet slučajnih ulova. „Iako neke vrste mogu biti veoma velike, odsustvo grudnog koša ili stres koji doživljavaju van vode su elementi koje treba uzeti u obzir, jer evolucija ih nije pripremila da podnesu boravak van vodenog okruženja“, precizira Bartolí.
Zato stručnjaci insistiraju na potrebi da se ograniče slučajni ulovi i, kada se dogode, da se osigura da životinje mogu što pre da se vrate u more uz što manje mogućih oštećenja. „Međutim, u Mediteranu — moru koje nema ribolovne industrije koje direktno ciljaju ajkule — slučajni ulovi se dešavaju sa praktično svim ribolovnim alatima“, dodaje on.
Akcioni plan pionirskog projekta zaštite
Projekat SARKO ima za cilj da uspori ovaj kritični pad fokusirajući se na španski Mediteran. On se uklapa u “Strategiju za zaštitu ajkula i raža” koju je pokrenula vlada Balearskih otoka, donoseći naučna saznanja i praktična rešenja. Opremljen budžetom od 600.000 evra i trogodišnjim horizontom, ova inicijativa nastoji da uspostavi čvrstu naučnu osnovu za podršku zaštiti i obnovi ovih vrsta.
Kao što objašnjava Pablo Rodríguez Ros, koordinator projekta SARKO i odgovoran za zaštićena morska područja u Fondaciji Marilles, SARKO se oslanja na tri glavna strateška stuba.
Prvo, to je bliska saradnja sa ribarskim sektorom kako bi se poboljšale prakse vraćanja ajkula i raža koje su slučajno uhvaćene, kako bi se ograničila oštećenja i povećale šanse za preživljavanje. Takođe, cilj je ojačati zaštitu ovih vrsta favorizovanjem njihovog uključivanja na zvanične liste zaštićenih vrsta.
Pored toga, SARKO vrednuje ISRA (Važna područja za ajkule i raže), ove ključne zone za ajkule i raže, kako bi podržao stvaranje većeg broja i efikasnijih zaštićenih morskih područja.
Reč je o projektu koji uključuje sve relevantne sektore, od ribarskog sveta do akademske zajednice, pa sve do upravljanja morskim prostorima. „Uvereni smo da je ovaj multidisciplinarni pristup, koji uzima u obzir najrelevantnije zainteresovane strane, najbolji način da napredujemo u zaštiti ovih organizama“, tvrdi Rodríguez Ros.
Dobri ribolovni postupci
Trenutno, oko 30 vrsta ajkula i raža prisutnih u vodama španskog Mediterana je zaštićeno jer su ugrožene od izumiranja i nalaze se u Prilogu II Konvencije iz Barcelone. Pored toga, Generalna komisija za ribolov u Mediteranu (CGPM) postavlja obavezujuće preporuke koje obavezuju države članice da zaštite ove vrste u riziku. Projekat SARKO ima za cilj da proširi ovu zaštitu i podneo je nekoliko formalnih zahteva zasnovanih na najboljim naučnim dokazima. Koordinator projekta dodaje: „Ako naši ciljevi budu postignuti, mogli bismo dobiti zaštitu 3 ili 4 dodatne vrste elasmohranih već ove godine.“
Saradnja sa ribarskim sektorom je od suštinskog značaja; zato su protokoli dobrih praksi pojačani kroz radionice namenjene profesionalnim ribarima. „Tokom ovih radionica, učimo ih kako da identifikuju zaštićene vrste i da ih vrate u vodu koristeći tehnike rukovanja i upravljanja koje minimiziraju štetu za uhvaćenu vrstu, dok istovremeno garantuju sigurnost ribara i preživljavanje uzorka“, objašnjava biolog Álex Bartolí.
Do kraja 2025. godine, prva radionica je organizovana sa Bratstvom ribara iz Ibice (Cofradía de Pescadores de Ibiza) sa „nultom stopom smrtnosti nakon slučajnog ulova“. Ove obuke će se nastaviti i 2026. godine.
Fotografija naslovne strane: oko 50 % od oko 80 vrsta ajkula i raža u Mediteranu su ugrožene © Fondacija Marilles