У Атини, где постоје само неколико стабала и ретки паркови, поставља се питање о односу деце према природи. Истраживања су показала да одсуство контакта са природним окружењем може нашкодити њиховом физичком здрављу и когнитивном развоју. Играње у природи, према истраживању, стимулише креативност и повећава вештине у решавању проблема. Василики Кампилаку, васпитачица свесна овог недостатка, основала је прву школу у шуми за малу децу 2005. године у Дионисосу, у Атици.
„Sve je počelo kao lična potreba dok sam gledala kako moja ćerka odrasta. Pokušavala sam da pronađem prostor za druženje koji kombinuje fizičku aktivnost i prirodu. Međutim, takvo nešto nije postojalo u Grčkoj. Pretražujući internet, pronašla sam škole u prirodi u drugim evropskim zemljama koje deluju. Od tada, moj cilj je bio da stvorim nešto slično kod nas”, priča gospođa Kompilaku.
Идеја рођена у Шведској
Nakon mnogo truda i putovanja u daleku Švedsku gde prva šumska škola u Evropi funkcioniše od 80-ih godina, Vasiliki Kampilakou je konačno uspela da stvori nešto slično u Attici (region blizu Atine), pod pokroviteljstvom Ministarstva obrazovanja. U "Pefkites"*, kako se zove šumska škola, deca imaju mogućnost da uče, igraju se i gaje.
Prema gospođici Kompilaku, posebno je važno da deca već u najranijem uzrastu vizualizuju koncepte poput krivina, uglova i linija u prirodnom prostoru. "Takođe, u prirodi imaju priliku da čuju zvukove koji su veoma teški za čuti u zatvorenim prostorima, gde se obično odvija obrazovanje malih mališana. Takođe, u šumi deca uče šta znači timski rad pomažući jedni drugima, na primer, prelazeći potok. Kroz ove aktivnosti, povezuju se jedni s drugima", navodi ona, ističući takođe značaj avanture u kojoj deca učestvuju u prirodi. "Svijet oko nas je fascinantan. Nisu im potrebni mobilni telefoni ili tableti da bi ušli u maštovite svetove i osećali se snažno ili sposobno. Mogu istraživati kanjon šume, trčati ili se penjati na drvo. Ukratko, doživeti veoma prijatne trenutke u realnom vremenu i prostoru".
Програм ван школских стандарда
Свакодневни живот на школи у шуми нема апсолутно ништа заједничко са оном у типичног ученика. Програм почиње у осам сати ујутру и одмах када се скупе деветоро деце из предшколског узраста, припрема се доручак са органским воћем које су они одгајили. Затим следе различите шетње кроз шуму, где табле са упутствима дају наставак: "број нијанси зелене које те окружују" или "легни, погледај у небо, шта видиш?". Потом се управљају ка обали реке где има пуно песка и граде структуре рукама. Затим, ако је сезона, прже кастиње около ватре запаљене од стране васпитачице. Ту, цела група се окупља и прича приче, најчешће инспирисане стимулима који су привукли пажњу деце у шуми. У подне, ручају испод платана, а у случају кише, сакривају се у колиби коју су изградили у шуми. "Омиљени хобији деце су вртанје по опалим листовима и пењање на дрвеће", објашњава госпођа Компилаку.
Cilj ove specifične obrazovne filozofije je da se proširi na druge škole širom Grčke, jer, kako primećuje Vasiliki Kampilakou, kontakt sa prirodom je lepota života. "Šteta je što živimo u zemlji sa toliko sunca, sa tako blagim klimatskim uslovima koji bi omogućili postojanje desetine takvih škola. Ipak, postoji samo jedna škola u šumi, i ona pruža osećaj da učenje može biti nešto veoma lepo i iskustveno", zaključuje.
* Koren reči Pefkites je pefko (πεύκο) i znači bor.
