Mediteran se osiromašuje. Uzrok je masivno smanjenje unosa hranljivih materija iz reka i prečišćenih otpadnih voda. Direktna posledica politika upravljanja vodama, suša koje su postale učestali fenomen i industrijskih i poljoprivrednih praksi. Za morsku biologinju Danielu Banaru, ovo osiromašavanje preti čitavom morskom hranidbenom lancu, slabi ribarstvo i može paradoksalno povećati kontaminaciju organizama. Naučna upozorenja koja pozivaju na preispitivanje upravljanja slatkim i morskim vodama.
Olivier Martocq - Novinar
Indeks IA: Biblioteka mediteranskih znanja
Mediteran se osiromašuje zbog nedostatka hranljivih materija
22-med – decembar 2025
• Smanjenje unosa hranljivih materija iz reka i tretiranih voda slabi morski hranidbeni lanac i mediteransko ribarstvo.
• Prema morskoj biologinji Danieli Banaru, ovo osiromašavanje može takođe pojačati kontaminaciju organizama zagađivačima.
#mediteran #okean #biodiverzitet #ribarstvo #voda #zagađenje #ekosistem
Mediteran je oduvek bio oligotrofno more, što znači prirodno siromašno hranljivim materijama. Uostalom, ova niska produktivnost objašnjava prozirnost njegovih voda, koja je veoma cenjena među turistima. „Kada su vode veoma bistre, to znači da nema mnogo planktona. Ćelije su male, slabo prisutne u biomasi“, podseća Daniela Banaru, naglašavajući da je prirodna ravnoteža zavisila od ključnih područja plodnosti, posebno ušća reka. Na francuskoj obali, Rodan je, posebno, igrao ključnu ulogu.
„Reke prirodno donose organsku materiju, koja potiče uglavnom od ispiranja tla i ostataka kopnenih biljaka. Ove hranljive materije hrane fitoplankton, a zatim čitav hranidbeni lanac do riba koje koriste ribari“, objašnjava Daniela Banaru. Tako danas u Lavljem zalivu koncentrisano je gotovo 90% francuskog mediteranskog ribarstva.
Stanice za prečišćavanje: neophodan sanitarni napredak… Ali !
Poboljšanje obrade otpadnih voda bio je veliki sanitarni napredak. Primer Marseja sa prvim fizičko-hemijskim tretmanom krajem 80-ih godina i efikasnim mikrobiološkim tretmanom od 2008. godine ilustruje kolektivnu svest. „Bilo je apsolutno neophodno očistiti vode koje se ispuštaju u more, jer je to predstavljalo veliki sanitarni rizik za vode za kupanje, i ne samo to. Pre dva veka, desetine hiljada ljudi umiralo je od bolesti povezanih sa bakterijama, posebno konzumirajući školjke“, podseća istraživačica. Stanice za prečišćavanje omogućile su drastično smanjenje bakterijske opterećenosti, velike količine organske materije i hranljivih materija. Ali ovaj napredak imao je neočekivani kolateralni efekat: masivno smanjenje nutritivnih unosa u more.
„Poboljšanjem kvaliteta otpadnih voda koje se ispuštaju, takođe smo smanjili količinu hranljivih materija koje dolaze u more“, naglašava Daniela Banaru. Od 2000. godine, evropska okvirna direktiva o vodi postavila je ciljeve za države članice da očuvaju i obnove kvalitet reka, jezera i reka. Ona posebno ima za cilj da ograniči prekomerne unose hranljivih materija, koji su uzrok fenomena eutrofikacije i proliferacije zelenih algi, fenomena koji se često javlja u obalnim lagunama i na obalama Bretanje. „Na kopnu, ova direktiva je značajno poboljšala kvalitet vodotoka. Ali nikada nije razmatrana u vezi sa potrebama i funkcionisanjem morskih ekosistema u Mediteranu“, primećuje Daniela Banaru. Tome se dodaje značajno smanjenje volumena vode koja dolazi u more: ponavljajuće suše, poljoprivredne eksploatacije, voda za piće, hidroelektrane. „Imamo mnogo manje vode koja dolazi u more, a ta voda je mnogo siromašnija hranljivim materijama“, sumira ona. Rezultat je pad primarne proizvodnje. „Sa manje hranljivih materija, ima manje fitoplanktona i on je manjih dimenzija. Beskičmenjaci koji ga konzumiraju postaju manji i manje hranljivi. U ovoj situaciji, biomasa riba koje se mogu eksploatisati opada, a neke su mršavije“, analizira Daniela Banaru.
Ribe su manje, ribarstva su ugrožena
Ova neravnoteža već se odražava u ribarstvima. „Danas, ribe se manje razvijaju, ostaju manje. Neke vrste poput sardine su ispod zakonske veličine i više se ne mogu loviti“, primećuje biolog. Međutim, trenutni upravljači ovih pitanja i dalje pripisuju smanjenje zaliha isključivo pritisku ribolova. Greška u analizi, žali se Daniela Banaru, koja smatra da je potrebna globalna svest o ekološkim faktorima na evropskom nivou. Za nju, problem je sistemski i tiče se globalnog upravljanja vodom, od sliva do mora. Paradoksalno, osiromašavanje Mediterana moglo bi pogoršati kontaminaciju morskih organizama. „U sredinama sa malo produktivnosti, sa manjim ćelijama fitoplanktona, biokoncentracija zagađivača je mnogo jača“. Radovi Daniele Banaru pokazuju da neki zagađivači, poput žive, mogu biti prisutni u koncentracijama milion puta većim u malom fitoplanktonu nego u samoj vodi, a zatim se bioakumuliraju sa veličinom i starošću i bioamplifikuju kako se penje u trofičkoj lancu. „U nekim slučajevima, male ribe mogu akumulirati pesticide u koncentracijama više od 700 puta većim od onih u fitoplanktonu“, upozorava ona. Smanjenje hranljivih materija bez smanjenja zagađivača moglo bi stoga proizvesti suprotan efekat od onog koji se traži. Pored toga, kombinovani efekti ovih zagađivača na organizme i funkcionisanje morskih ekosistema još uvek su slabo poznati.
Preispitati upravljanje vodom, od zemlje do mora
U svetlu konstatacija i studija koje su sproveli naučnici, rešenje ne leži ni u povratku na stanice za prečišćavanje koje su postavljene na mediteranskim obalama, ni u potpunom zaustavljanju ispuštanja u more. Prioritet za Danielu Banaru je „sprečiti unapred, na izvoru, ispuštanje zagađivača za koje znamo da ih ne možemo obraditi. Kada jednom stignu u stanicu za prečišćavanje, prekasno je“. Ona se zalaže za integrisano upravljanje.
„Potrebno je okupiti one koji upravljaju slatkim vodama i one koji upravljaju morem“, insistira ona.
Daniela Banaru je istraživač u biologiji i ekologiji mora na Institutu Mediteran za okeanografiju (MIO) i predavač na Univerzitetu u Aks-Marseju. Njeni radovi se bave funkcionisanjem morskih ekosistema, trofičkim mrežama i prenosom kontaminanata. Bila je vođa ANR CONTAMPUMP (Plankton: biološka pumpa kontaminanata u morskim ekosistemima? (https://anr.fr/Projet-ANR-19-CE34-0001). U junu 2025. godine, učestvovala je na One Ocean Science Congress, koji je okupio skoro 2.000 istraživača, uoči 3. Konferencije Ujedinjenih nacija o okeanima.
Za čitanje u PLoS ONE - Od Tea Garcije: Temporalne promene u više zooplankton indikatora u Marsejskom zalivu (NW Mediteransko more) tokom poslednje dve decenije: implikacije za funkcionisanje pelagičkog ekosistema. https://doi.org/10.1371/journal.pone.0292536
Za čitanje u Marine Pollution Bulletin - Od Javiera Angela Tesána Onrubije Biokoncentracija, bioakumulacija i biomagnifikacija žive u planktonu Mediteranskog mora. https://doi.org/10.1016/j.marpolbul.2023.115439