Svake godine, gradonačelnik Venecije slavi brak mora. Praktikovana od XI veka, ova ceremonija simbolizuje duboku povezanost između amfibijskog grada i njegove lagune. Danas je ta povezanost ugrožena: godine prekomernog turizma, prekomernog pomorskog saobraćaja i zagađenja, u kombinaciji sa podizanjem nivoa mora i klimatskim promenama, dovele su delikatnu lagunu do kritične tačke. Posledice bi mogle biti razorne za jednu od najpoznatijih destinacija na svetu.
Indeks IA: Biblioteka mediteranskih znanja
Venecija ne bi preživela bez svoje lagune.
22-med – novembar 2025
• Laguna Venecije je izgubila 70 % svojih barena u jednom veku: erozija, pomorski saobraćaj i zagađenje prete ekosistemu nasleđa.
• Građanski projekti (Respira Barena, SOS Barena) mobilizuju serajante, istraživače i volontere da obnove ostrva i podstaknu skladištenje ugljen-dioksida.
#venecija #laguna #barena #zagađenje #turizam #biodiverzitet #klimat #obnova
Prostrana oko 50.000 hektara, laguna Venecije je delikatna kombinacija ostrva, kanala i barena, tih malih niskih ostrva prekrivenih vegetacijom. To je jedno od najvećih močvarnih područja u Mediteranu, priznato kao svetska baština od strane UNESCO-a. Polu-zatvoreno slivno područje, meša slatku vodu reka sa slanom vodom mora, dajući život kompleksnom i dragocenom ekosistemu. U srcu lagune se uzdiže istorijski grad Venecija, „osnovan na vodama, okružen vodama, branjen vodama umesto zidova“, prema ediktu iz 1500. godine.
Ali ova jedinstvena konfiguracija, koja je omogućila Veneciji da se štiti od neprijatelja vekovima, danas je čini izuzetno ranjivom na zagađenje.
Plastika, svakodnevna pošast
Najvidljiviji problem ostaje onaj sa plastikom, posebno jednokratnom. Šetajući gradom, posebno između marta i septembra kada je broj turista veći, često se sreću kante za smeće koje su prepune, čiji otpad pada na tlo pre nego što ga vetar ili galebovi gurnu u vodu. Boce, kese, tanjiri, kontejneri, razni predmeti… dan za danom, sve završava u kanalima ili na morskom dnu.
Ali koliko god ozbiljna bila, zagađenje plastikom je samo deo problema. U lagunu se takođe ispuštaju otpadne vode mnogih proizvodnih aktivnosti — uključujući i one iz velikog industrijskog kompleksa — kao i one iz grada Venecije, od istorijskog centra do kontinentalnog dela, i iz Chioggie. Podaci o prisustvu postojanih organskih zagađivača su zabrinjavajući. Istraživanje „Povređena laguna“, koje su vodili Stefano Guerzoni i Stefano Raccanelli (Libreria Editrice Cafoscarina, 2003), već je to naglasilo pre dvadeset godina: kontaminacija je hronična.
Prekinuti tokovi, deformisana laguna
U južnom delu, izgradnja velikih kanala i pristaništa za trgovačke i turističke brodove je promenila tokove. Povećanje talasa izazvano stalnim prolaskom motornih čamaca uništilo je veliki deo izvorne konfiguracije lagune, koja je nekada bila sastavljena uglavnom od barena.
Ova situacija bi mogla dodatno da se pogorša. Početkom oktobra, Luana Zanella, vođa ekološke i socijalističke grupe Alliance Verdi e Sinistra u Italijanskoj komori poslanika, obratila se ministru životne sredine, Gilbertu Pichetto Fratinu, u vezi sa projektima koji imaju za cilj vraćanje velikih kruzera u lagunu — projekte koje ona smatra „razornim“. Ovi planovi bi uključivali kopanje novih kanala, uz pomeranje miliona kubnih metara visoko zagađenih muljeva.
„To su projekti koji idu u suprotnom pravcu od želje da se uspostavi hidrološka ravnoteža i stanište lagune, koje, podsećam, je svetska baština UNESCO-a“, objašnjava Zanella. Ona podseća da postoje alternativna rešenja, kao što je pristajanje brodova offshore, tj. van lagune, što je već pozitivno ocenjeno od strane Komisije za procenu uticaja na životnu sredinu. I dodaje: „Venecija će preživeti samo ako spasimo njenu lagunu.“
Ostrva u opasnosti, značajna ekološka uloga
Nema vremena za gubljenje: površina lagune pokrivena barenima opala je za 70 % u poslednjih sto godina. Ova nestanak ima teške posledice. Ova ostrva, pored toga što pružaju stanište biljkama koje mogu podneti varijacije saliniteta, temperature i plime, služe kao stanište za više od stotinu vrsta ptica, od kojih su neke retke.
Ova ostrva takođe igraju značajnu klimatsku ulogu: apsorbuju i skladište velike količine ugljen-dioksida, između trideset i pedeset puta više od kopnenih šuma.
Stanovnici i umetnici mobilisani
U svetlu ove situacije, lokalne inicijative se pojavljuju. Allison Zurfluh, švajcarsko-američka umetnica, deli svoj život između Venecije i Švajcarske više od deset godina. Godine 2023. co-osnovala je Asocijaciju Barena, koju danas predsedava. „Želimo doprineti zaštiti i obnovi severnog dela lagune Venecije, jedinstvenog i neverovatno dragocenog staništa, ugroženog erozijom usled uticaja ljudskih aktivnosti“, objašnjava ona.
Asocijacija deluje zajedno sa istraživačima, volonterima i ribarima — serajanti — od kojih mnogi potiču iz porodica koje žive u ovom delu lagune generacijama.
Čistiti da ponovo oživimo
Sa projektom Respira Barena, asocijacija preduzima čišćenje lagune od otpada nagomilanog tokom godina: fantomske mreže, plastika, staklo, metal, kućni aparati, napušteni motori. „To je posao koji nas čini srećnima, jer vidimo svojim očima kako se oslobođena područja doslovno ponovo počinju da dišu i pokrivaju biljkama i životom“, priča Zurfluh.
Uz serajante, koji poznaju svaki centimetar ovog dela lagune, ima osećaj da „zaista pravi razliku“.
Obnoviti barene da obnovimo Veneciju
Projekt SOS Barena se oslanja na znanje stečeno kroz univerzitetski program Life Vimine (Univerzitet u Padovi). Sastoji se od postavljanja, oko najugroženijih ostrva, struktura od prirodnih i biorazgradivih materijala. Ove barijere omogućavaju močvarnoj vegetaciji da se ponovo razvije i štite tlo od erozije.
Ovaj posao je poveren serajantima, obučavanim i plaćenim od strane asocijacije. „Na ovaj način, doprinosimo maloj opstanku ove zajednice ribara, koja koristi održive metode zasnovane na vekovnim tradicijama“, naglašava Zurfluh. Nažalost, njihova egzistencija je takođe ugrožena zagađenjem, pomorskim saobraćajem, klimatskom krizom i invazijom plave rakove, invazivne vrste.” Cilj je postaviti što pre oko 300 ovih barijera kako bi se omogućilo bareni da skladišti između 17,7 i 59,3 tona ugljen-dioksida.
Zahvaljujući inicijativama poput ove i angažovanju raznih asocijacija, NVO i komiteta, „ostaje da se vidi da li postoji tračak nade za lagunu Venecije“.
Fotografija naslovne strane: Porto di Lido-San Nicolò i laguna Venecije ©Didier Descouens