U Kozaniju, na severu Grčke, klimatska kriza se očituje i u poljima šafrana. U razgovoru sa Vasilisom Micopoulosom, predsednikom Sindikata kooperativa šafranista, ocrtava se svakodnevica jedne ugrožene industrije. Između poremećaja padavina, opadanja prinosa i obeshrabrenja proizvođača, on iznutra priča šta znači živeti i braniti šafran danas. I upozorava na poljoprivredno nasleđe koje je sada ugroženo.
Indeks IA: Biblioteka mediteranskih znanja
Šafran iz Kozanija, kultura u nevolji
22-med – januar 2026
• U Kozaniju, klimatska kriza remeti padavine, ugrožava ciklus šafrana i smanjuje prinose, sve do obeshrabrenja proizvođača.
• Kooperativa održava stabilne cene, ali budućnost zavisi od brze podrške novim zasadima, dok se region prazni i industrija pati od nedostatka proizvodnje.
#grčka #kozanija #šafran #poljoprivreda #klima #suša #mraz #prinos #kooperativa #fiskalnost #ruralnost #depopulacija #mediteran.
Za četrdesetogodišnjeg Vasilisa Micopoulosa, šafran iz Kozanija, poznat i kao grčki šafran, nije samo poljoprivredni proizvod, već deo njegovog života. Od kada je bio dete, živeo je u ovim poljima, pomažući roditeljima u berbi, sve dok nije i sam krenuo tim putem.
Ipak, poslednjih godina, ekstremni vremenski fenomeni povezani sa klimatskom krizom stvorili su mnoštvo problema za šafraniste. „Iako su godišnje padavine na sličnim nivoima kao nekada, njihova raspodela se drastično promenila. Kiša pada ređe, a kada padne, količine vode su veoma velike“, naglašava. To direktno utiče na ciklus biljke, jer je šafran kultura koja zavisi od suve klime i isključivo od vremena. „Proleća, kada ne pada kiša tokom dva ili tri meseca, biljke su pod stresom, jer nema sistema za navodnjavanje“.
Ostale sezone takođe donose svoje probleme. „Zimi, kada snega nema da pokrije biljke, ali se javljaju teški mrazevi, šafran ostaje izložen i biva pogođen“, komentariše stručnjak. A leti, sve više visoke temperature u Kozaniju šalju lažne signale biljkama, što takođe ometa njihov normalan ciklus i smanjuje cvetanje.
Broj proizvođača opada
Posledica je da sve više šafranista napušta svoju aktivnost. „Od 2022. godine, godine sa veoma visokim letnjim temperaturama čak i ovde na severu Grčke, neki su se obeshrabrili. Proizvođač sa pet hektara šafrana ranije je ubirao tri do četiri kilograma. Danas može imati manje od jednog kilograma “, žali se predsednik Sindikata kooperativa šafranista. „I koji bi mladić danas ulagao u primarni sektor? To je sada veoma rizična aktivnost i to se ne odnosi samo na šafran, već na mnoge kulture“, postavlja pitanje Vasilis Micopoulos.
Troškovi su konstantni, „tako da novac koji zarađujemo jedva pokriva troškove, a u nekim slučajevima čak ni to“. Ipak, glavna prednost proizvodnje šafrana leži u postojanju Sindikata Kooperativa Šafranista iz Kozanija, koji garantuje stabilne prodajne cene. „Cene se ne menjaju iz godine u godinu“, insistira.
Problem leži i u samoj proizvodnji. „Govori se o tradicionalnoj kulturi sa veoma niskim, čak i nultim unosima. Ne koristimo pesticide niti đubriva, ali industrija se gotovo isključivo oslanja na ručni rad, za sadnju, berbu, kao i za selekciju i čišćenje šafrana. Kada proizvodnja ne obezbeđuje zadovoljavajući prihod - a za većinu, to je bilo dopunsko - mnogi proizvođači su primorani da odustanu“.
Poreski okvir takođe igra ključnu ulogu. Nakon memoranduma iz 2011. godine, čak i mali godišnji poljoprivredni prihod od 4.000 do 5.000 evra postao je oporeziv. Međutim, većina proizvođača šafrana nisu profesionalni poljoprivrednici. To je za njih dopunski prihod, specifičnost koja se gotovo isključivo sreće u regionu Kozanija. „Do nedavno, postojao je prag oslobađanja od poreza od 12.000 evra. I iako je taj prag održan između 8.000 i 8.500 evra za profesionalce, mnoge porodice su prestale sa proizvodnjom iz čistih poreskih razloga“, dodaje.
Bilo je određenih podrški zbog niske proizvodnje, ali su one bile ograničene i ni na koji način nisu mogle pokriti izgubljeni prihod. „Primili smo naknadu iz državnih ekonomskih pomoći, od oko 107 evra po hektaru. Ova suma ne odgovara izgubljenom prihodu, ali pomaže samo da pokrije neke osnovne troškove proizvodnje“, napominje.
Šafran iz Kozanija je u opasnosti
Šafranisti ne traže nove naknade, već podršku za ponovno pokretanje proizvodnje. „Šafran je skupa kultura za uspostavljanje. Materijal za razmnožavanje, tj. lukovice, je skup. Troškovi mogu premašiti 1.000 evra po hektaru, što posebno obeshrabruje mlade“, pravda se Vasilis Micopoulos.
Više mladih je pokušalo poslednjih godina da uzgaja šafran, ali niski prinosi nisu im omogućili da obezbede prihod niti da dobiju potrebnu sirovinu. „Danas nemaju ni lukovice ni novac potreban za nastavak“.
Poruka onima koji donose odluke o klimatskoj politici je jasna. „Ne želimo da dopunjujemo svoj prihod subvencijama. Cena proizvoda je veoma dobra i potražnja postoji. Ono što nedostaje je proizvodnja“, naglašava šafranista.
Za kooperativu, cilj je povećati ukupnu proizvodnju sa trenutnih 700 kilograma na 1,5 do 2 tone. „Za to, novi zasadi moraju odmah početi. Šafran je višegodišnja kultura i ostaje na polju šest do sedam godina, sa boljim prinosima treće i četvrte godine. Ako proizvođači ne budu podržani sada da osposobe nove njive, neće biti šafrana u narednim godinama“.
„Region se prazni od svoje populacije, mladi odlaze u velike urbane centre. Kako se populacija Zapadne Makedonije, a posebno Kozanija, smanjuje, potencijalni proizvođači šafrana automatski opadaju, upozorava Vasilis Micopoulos. Šafran iz Kozanija je dugoročno u opasnosti“.
Fotografija sa naslovne strane: polja krokusa iz Kozanija© Sindikat kooperativa šafranista