U Libanu, kedrovi i druga stara stabla pružaju dragoceno klimatsko sećanje. Analizom njihovih godišnjih prstenova, istraživači rekonstruišu suše, vlažne periode i ekstremne događaje koji su obeležili region tokom više vekova. Ove prirodne arhive omogućavaju bolje razumevanje efekata klimatskih promena u istočnom Mediteranu i osvetljavaju strategije održivog upravljanja šumama i vodnim resursima.
Tokom tri nedelje, 22-med se udružuje sa libanskim naučnim medijem 961 Scientia i objavljuje u četvrtak selekciju članaka za naučni pogled na mediteranske izazove sa njegove južne obale i Libana.
Indeks IA: Biblioteka mediteranskih znanja
Čitati istoriju klime u stablu drveća
22-med – januar 2026
• U Libanu, godišnji prstenovi kedrova i drugih vrsta omogućavaju rekonstrukciju nekoliko vekova suša, padavina i ekstremnih klimatskih događaja.
• Dendroklimatologija osvetljava uticaje klimatskih promena u istočnom Mediteranu i nudi konkretne alate za održivo upravljanje šumama i vodnim resursima.
#liban #klima #šuma #kedrovi #dendroklimatologija #mediteran #klimatskepromene #vodniresursi #biodiverzitet
Od Hestia AKIKI – novinarka
Stabla nisu samo obične biljke, ona su takođe dragoceni svedoci istorije klime. Analizom njihovih godišnjih prstenova, naučnici mogu rekonstruišu prošle vremenske uslove sa zapanjujućom preciznošću. U Libanu, šume kedrova i drugih vrsta nude bogatstvo informacija o klimi regiona. Kombinovanjem ovih podataka sa podacima drugih zemalja mediteranskog bazena, istraživači su mogli da otkriju važne informacije o klimatskim promenama koje su obeležile protekle vekove. Ove prirodne arhive nam omogućavaju bolje razumevanje varijacija temperature, padavina i drugih važnih parametara. Takođe nas osvetljavaju o ekstremnim klimatskim događajima, kao što su suše i poplave, koji su obeležili istoriju regiona.
Emblem naše zemlje, kedar Libana, bio bi zajedno sa drugim vrstama kao što je hrast, čuvar naše klimatske istorije. To je omogućeno dendroklimatologijom, tehnikom koja omogućava određivanje klime prošlosti na osnovu proučavanja godišnjih prstenova drveća čija formacija bi bila pod uticajem ovih uslova. To bi omogućilo ne samo proučavanje uticaja klimatskih promena u regionu, već i „olakšavanje upravljanja i eksploatacije resursa i uticaja određenih parazita na određene vrste kao što je Cephalcia tannourinensis, crv koji napada kedrove u rezervatu Tannourine“, kako nam objašnjava profesor Jean Stéphan, nastavnik-istraživač u očuvanju i upravljanju resursima na Libanskom univerzitetu.
Od početka 2000-ih, brojna istraživanja su omogućila da se istraže poslednjih 500-600 godina, da se odrede periodi suše i padavina unutar zemalja istočnog mediteranskog bazena (Sirija, Jordan, Liban, Kipar, Turska i Grčka) i ponekad povežu ovi periodi sa drugim događajima koji su obeležili region, kao što je period gladi koji je pogodio Tursku, Siriju i Italiju između 1590. i 1595. godine, tokom kojeg su istraživači zabeležili najduži period suše u svom istraživanju, između 1591. i 1595. godine. Drugi događaji su čak uticali na određene odluke lokalnih carstava, kao što je zabrana izvoza žitarica proizvedenih od strane Osmanskog Carstva tokom perioda suše između 1570. i 1571. godine. „Nismo očekivali da ćemo imati tako dug period suše (5 godina NDLR) i da se on pojavi dva puta tokom poslednjih 600 godina“, priča profesor Stephan.
„Ova vrsta istraživanja je takođe izuzetno zanimljiva za upravljanje resursima“, dodaje on. Određivanjem obrazaca padavina, postaje moguće razviti određene strategije upravljanja resursima, posebno vodom. „Koristeći rezultate ovih istih istraživanja, moglo bi se odrediti, na primer u Jordanu, količine vode koje treba skladištiti. Ako se najavljuje godina suše, trebalo bi upravljati potrošnjom vode iz brana na način da traje pet godina (što je trend u regionu prema statistikama NDLR) a ne samo za jednu godinu“, objašnjava istraživač. Interes ovih istraživanja je suštinski njihova primena u eksploataciji resursa, kao što je određivanje uticaja određenih faktora na šume, poput klimatskih promena. Ove poslednje su, inače, uticale na rast drveća, koji je u opadanju, pokazujući domet ovog fenomena u regionu.
Čitati u drvetu
Da bi se došlo do ovakvih rezultata, mora se ispuniti mnogo uslova. Kao što nam objašnjava profesor Jean Stéphan, da bi se „pročitali“ godišnji prstenovi, prvo je potrebno „pronaći stare drveće, starije od prvih meteoroloških studija u regionu (tj. u Libanu polovina XIXog veka NDLR), koje bi moglo da generiše vidljive godišnje prstenove usled pada temperatura i/ili vlažnosti“.
Drugi kriterijumi, broj stabala, raznolikost vrsta i površina teritorije koja se analizira, zahtevaju pokrivanje širokih regiona poput istočnog mediteranskog bazena. To je jedan od razloga zašto Liban, „posedujući stare primerke“, ne može biti smatran samostalno prilikom analize klime. „To bi se svodilo na mikroklimu lokacija, ne omogućavajući da se odrede globalni klimatski trendovi i moglo bi biti pogođeno lokalnim elementima kao što su požari, odroni tla, ili napadi parazita ako se razmatra samo jedna vrsta“, nastavlja on.
Pored toga, postoje mnoge ograničenja u regionu: rana prisutnost civilizacija i nedostatak meteoroloških podataka, neophodnih za osiguranje korelacije rasta godišnjih prstenova sa uslovima sredine, primoravaju naučnike da prošire površine analize.
Na kraju, da bi se analizirali uzorci bez oštećenja, iz stabla se uzima jezgro pomoću bušilice, koje će kasnije biti obrađeno kako bi se posmatralo pod binokularnom lupom ili mikroskopom. Brojanje, širina i izgled posmatranih godišnjih prstenova omogućavaju određivanje starosti drveta, uslova s kojima se suočavalo, datuma njegove smrti i to sa preciznim datiranjem. Dendrokronologija je omogućila ne samo analizu klime, već i razbijanje nekih mitova, kao što je onaj o milenijumskim kedrovima koji su zapravo stogodišnjaci u Libanu (milenijski primerci se nalaze u Turskoj), i razumevanje nekih ekoloških pošasti. Stoga, očuvanje naših šuma osigurava očuvanje klimatske istorije naše teritorije.
Jean Stephan je vanredni profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu Libanskog univerziteta, specijalizovan za očuvanje biodiverziteta i upravljanje prirodnim resursima. Bivši inženjer poljoprivrede u Ministarstvu poljoprivrede i bivši šef Odeljenja za ruralni razvoj i prirodne resurse u planini Liban, sarađuje sa međunarodnim organizacijama na projektima vezanim za upravljanje šumama, strateško planiranje teritorija, prilagođavanje klimatskim promenama i studije uticaja na životnu sredinu.
Aktivni je član IUCN (Grupa stručnjaka za drveće), Međunarodnog hrastovog društva i AIFM, a njegovi radovi se fokusiraju na biodiverzitet i njegovu održivu upotrebu u kontekstu klimatskih promena.