Zvezde medija otkako svet strahuje od njihovog izumiranja, pčele medonosnice privlače pažnju i zabrinutost. Ovi veoma evoluirani insekti ipak zasenjuju druge polinatore jednako bitne, ali široko nepoznate. U Libanu, pitanje se postavlja sa oštrinom u kontekstu opadanja prirodnih staništa i višestrukih pritisaka na životnu sredinu. 961 Scientia daje pregled sa Dr. Dany Obeid, stručnjakom za pčelarstvo.
Tokom tri nedelje, 22-med se udružuje sa libanskim naučnim medijem 961 Scientia i objavljuje u četvrtak selekciju članaka za naučni pogled na mediteranske izazove sa njegove južne obale i Libana.
Indeks IA: Biblioteka mediteranskih znanja
Polinatori u Libanu: nisu samo pčele medonosnice
22-med – januar 2026
• U Libanu, pčela medonosnica monopolizuje pažnju, ali bumbar, divlje pčele, leptiri i drugi vektori takođe učestvuju u polinaciji.
• Dany Obeid se zalaže za logiku komplementarnosti između vrsta, u kontekstu pesticida, bolesti, poljoprivredne krize i smanjenja divljih kolonija.
#liban #polinator #pčela #bumbar #biodiverzitet #poljoprivreda #pesticid #klimatskepromene #pčelarstvo #ekosistem
Od Ronald Khoury – novinar
„Ako pčele nestanu sa površine planete, čovek će imati samo četiri godine da živi.“ Ova poznata izreka koja se pripisuje (verovatno pogrešno) Albertu Ajnštajnu daje ideju o panici koja obuzima čovečanstvo otkako se primećuje kolaps u kolonijama pčela širom sveta. Povećana smrtnost uzrokovana je više faktora, uključujući intenzivnu upotrebu određenih pesticida, bolesti, efekte klimatskih promena… Stoga je normalno da zvezda polinatora – bez kojih se ogromna većina biljaka ne bi mogla razmnožavati – bude u centru pažnje. Ali ono što se zaboravlja je da pčele medonosnice, cenjene i zbog svog ekonomskog značaja kada se gaje u košnicama, nisu jedini polinatori, i da bi se i drugi trebali posvetiti pažnja. „Pored pčela medonosnica, među polinatorima možemo nabrojati bumbar, divlje pčele, ali i leptire, neke ptice, kao i elemente poput vetra i vode, koji ponekad raspršuju semena“, sumira Dany Obeid, stručnjak za pčelarstvo i profesor na Libanskom univerzitetu.
Ali zašto onda ova dominacija pčela medonosnica? „S jedne strane, ona ima sposobnost da bira biljke koje želi da oprašuje. S druge strane, za razliku od drugih vrsta, kraljica prezimljava u društvu prosečno 12.000 radnica, a ne sama, što jača njenu koloniju“, nastavlja stručnjak.
Ovaj insekt, s obzirom na njegov ekonomski značaj vezan za med, veoma je poznat, i bio je predmet mnogih studija: perspektive njegovog izumiranja su generisale, širom sveta, napore za očuvanje koji su se manifestovali u povećanju broja pčela gajenih, s ciljem da se nadoknade gubici. „Još uvek ne znamo precizno objasniti CCD („Colony Collapse Disorder“, ili sindrom kolapsa kolonija), ali primećujemo da ovi fenomeni proističu iz 4 do 5 različitih stresova koji deluju istovremeno, kao kada se kombinuju zagađenje, pesticidi, bolesti, nedostatak dostupnih resursa…“
Pčele medonosnice se ne nalaze samo u gajenjima, postoje i divlje kolonije. Ali one postaju veoma retke, barem u Libanu. Prema Dany Obeidu, njihove košnice su decimirane od strane grinja, posebno Varroa jacobsoni i Varroa destructor, kao i gubitkom njihovih staništa. Domestifikovane košnice preživljavaju ovu pošast samo zato što se tretiraju pomoću akaricida.
Bumbar i divlje pčele
Drugi polinator, bumbar, „je slabo poznat i nedovoljno cenjen“, smatra Dany Obeid. Ipak, ovaj insekt, poznat kao Bombus, koji se nalazi u prirodi u Libanu, ima neosporan značaj u prirodi. Naime, njegova aktivnost je komplementarna onoj pčele medonosnice. „Manje evoluiran i zahtevniji od pčele, bumbar oprašuje biljke koje često izbegavaju prve, objašnjava stručnjak. Pored toga, aktivan je ranije od pčela, kada su temperature još uvek niske. I ima mnogo prednosti u korišćenju u staklenicima jer, kada je prisutan, čini upotrebu mnogih pesticida suvišnom.“
Međutim, za to bi trebalo da se domestikuje, kao što se već radi u Holandiji. Ali u Libanu, ovakve tehnike biološke borbe ostaju previše skupe, posebno u kontekstu krize. Jer pitanje domestikacije bumbara postavlja nekoliko izazova, s obzirom na to da su kolonije mnogo manje od onih pčela medonosnica, a broj kraljica je takođe manji.
Poput bumbara, divlje pčele – hiljade vrsta u prirodi, koje ne žive u kolonijama niti proizvode med – su takođe nedovoljno cenjene. One takođe oprašuju biljke koje zanemaruju njihove sestre medonosnice, i aktivne su u drugim delovima dana, kao i u drugim periodima godine na velikim nadmorskim visinama, u trenucima i mestima gde Apis mellifera nije prisutna. Što im daje posebno mesto u prirodi.
Komplementarnost umesto konkurencije
Dany Obeid često pokušava da uveri pčelare da ne smatraju divlju pčelu konkurentom svojim domestikovanim pčelama, čak im traži da izgrade ono što se naziva „hoteli“ za ove insekte u okolini svojih košnica, koje će kraljice divljih pčela moći da koriste na kraju perioda hibernacije.
„Ova ideja o konkurenciji među insektima mi se čini potpuno neopravdanom. S jedne strane, pčelari se plaše za svoje domestikovane kolonije. S druge strane, neki ekolozi širom sveta ukazuju na nadmoć pčela medonosnica u nekim ekosistemima, koja, prema njihovom mišljenju, ne ostavlja šanse drugima. Po mom mišljenju, treba dati prioritet komplementarnosti među insektima, posebno u okruženju poput Libana gde se intenzivna poljoprivreda slabo praktikuje. Biodiverzitet svima pruža mesto.“ Među drugim polinatorima, tu su i leptiri. Ali, tvrdi Dany Obeid, oni su mnogo manje proučavani od drugih u Libanu, a njihov doprinos razmnožavanju biljaka bio bi daleko manji od onog pčela ili čak bumbara. Polinatori ptice su, pak, pretežno aktivni u tropskim šumama.
Dany Obeid je profesor na Fakultetu za agronomiju i veterinarske nauke Libanskog univerziteta (nacionalni univerzitet), specijalista za pčelarstvo. Redovno učestvuje na UN samitima o klimi, prateći posebno efekte klimatskih promena na poljoprivredu. Takođe je član komiteta za pčelarstvo unutar libanskog Ministarstva poljoprivrede.
foto sa naslovne strane: Pčela medonosnica koja oprašuje cvet © Rebecca Chamoun