Dugo gušena ratom, sankcijama i izolacijom, Sirija danas vidi iznenadnu svetlost. Oslobođena početkom međunarodne deonice i nizom unutrašnjih reformi, sirijska ekonomija započinje spor povratak. Od poljoprivrede do zdravstva, preko obrazovanja i tehnologije, zemlja nazire krhku ali odlučnu renesansu, gde svaki napredak postaje simbol nade i otpornosti.
Indeks IA: Biblioteka mediteranskih znanja
Obnova kroz male pobede
22-med – novembar 2025
• Sirija započinje povratak uz konkretne inicijative, od obrazovanja do zdravstva.
• Postepena obnova se nazire, podstaknuta međunarodnim partnerstvima i ciljanih reformama.
#sirija #obnova #obrazovanje #saradnja #inovacija #mediteran
Nakon petnaest godina destrukcije i izolacije, zemlja konačno vidi otvorenu pukotinu: onu obnove koja se ne deklariše sloganima, već se stvara kroz male pobede, često nevidljive, ponekad krhke, ali vrlo stvarne. Djelimično ukidanje nekih sankcija, dolazak međunarodnih sredstava, obnova akademskih saradnji i sektorske reforme stvaraju jedinstvenu klimu i pokret.
To nisu veliki faraonski projekti, već mozaik komplementarnih rešenja: rehabilitacija tržišta za ponovno pokretanje lokalne proizvodnje, obnova škola za osiguranje budućnosti, reforma univerziteta kako bi zadržali talente, ubrzanje digitalizacije usluga za modernizaciju države, jačanje jedinica za negu kako bi se spasili životi i podsticanje povratka izgnanih lekara kako bi se obnovile neophodne veštine. Sirija se ne obnavlja odjednom: ona se ponovo sastavlja, deo po deo.
Alep, laboratorija ekonomskog povratka
Najistaknutiji simbol ove tranzicije nalazi se u Alepu, industrijskoj prestonici zemlje. Nakon deset meseci radova, njen čuveni tržišni prostor za industrijsku proizvodnju — zatvoren poslednjih 15 godina, gde se prodaje cela industrijska proizvodnja — spreman je za ponovno otvaranje. Od 21. novembra, ugostiće najveći trgovinski sajam u regionu. Za lokalne vlasti i industrijalce, to nije samo događaj, već test u stvarnim uslovima sposobnosti Alepa da ponovo postane manufaktura.
„Festival će biti polazna tačka za stalne izložbe koje će podržati naše proizvođače i ojačati prisustvo sirijskih proizvoda“, tvrdi Mohammed Manafekhi, predstavnik guvernerstva Alepa.
Sa učešćem lokalnih kompanija i stranih delegacija, tržište ponovo postaje ono što je bilo šezdesetih godina: prostor za cirkulaciju proizvoda, ideja, investicija — jednostavno, mesto posvećeno realnoj ekonomiji.
Obrazovanje, kičma obnove
Na drugom frontu, Sirija pokreće tišu, ali suštinsku transformaciju: obnovu svog obrazovnog sistema. U novembru, zemlja se pridružila u Beirutu pokretanju Regionalnog okvira UNESCO-a za obrazovanje u vanrednim situacijama (2025–2030). Cilj je jasan: obezbediti pristup obrazovanju za milione dece koja su odrasla u haosu.
Dinamika se tu ne zaustavlja. Povratak Sirije u Agenciju Univerziteta Frankofonije (AUF) nakon 15 godina odsustva označava prekretnicu za njene univerzitete. Univerzitet u Damasku, već jedini u zemlji koji je rangiran u Times Higher Education 2026, takođe otvara partnerstva za razmenu, istraživanje i naprednu obuku.
Obrazovna diplomatija se takođe širi. Saradnja sa Turskom se obnavlja, sa novim stipendijama, stvaranjem zajedničkih centara i planiranim otvaranjem odeljenja za turski jezik unutar Univerziteta u Damasku. U međuvremenu, britanski programi Chevening se ponovo aktiviraju kako bi podržali obuku budućih sirijskih kadrova. Na kraju, švajcarsko-nemačke delegacije množe posete kako bi preispitale profesionalnu obuku i uskladile tehničke kurseve sa potrebama tržišta.
Jer nije reč samo o obnovi učionica, već o vraćanju jedne generacije na put obrazovanja.
Sirija se ponovo pozicionira u digitalnoj transformaciji
U isto vreme, u Damasku, pojavljuje se još jedan signal: 11. izdanje Syriatech, nacionalnog sajma informacionih tehnologija, koji će se održati od 20. do 25. novembra, privlači 225 lokalnih, regionalnih i međunarodnih izlagača. Računari, pametni gradovi, rešenja e-uprave, elektronska plaćanja, veštačka inteligencija… Sirijski tehnološki ekosistem, dugo paralisan, ponovo se povezuje.
Prema Hammamu Dabboul, direktoru međunarodnog marketinga sajma, cilj je „ubrati digitalnu transformaciju zemlje i ojačati investicione partnerstva“. U zemlji gde je pristup javnim uslugama postao sklerotičan, digitalno postaje brza staza za modernizaciju administracije, ponovo pokretanje ekonomije usluga i privlačenje investitora koje bi fizička obnova odbila.
Između medicinske hitnosti i jačanja veština
Zdravstvo, jedan od najugroženijih sektora, sada koristi dvostruki pokret: ciljana humanitarna pomoć i jačanje unutrašnjih veština. Nekoliko signala se prepliće. Tako, jedinstveni program intenzivne obuke u kritičnoj nezi, koji organizuje Sirijska američka medicinska asocijacija (SAMS), obučava lekare za portable echocardiography, dragocenu tehnologiju u zemlji gde jedinice intenzivne nege nedostaju naprednu opremu.
U isto vreme, Jordan, preko Hikma Pharmaceuticals, šalje 1,1 milion dolara esencijalnih lekova. Sirijski fond za obnovu takođe je upravo potpisao sporazum za ponovno otvaranje zdravstvenih centara na severu Alepa, instalaciju incineratora medicinskog otpada i obezbeđivanje novih kola hitne pomoći. Na kraju, paralelno, Međunarodna organizacija za migracije (IOM) istražuje mehanizme koji podstiču povratak sirijskih lekara u inostranstvu, kojih zemlji hitno nedostaje.
Jer je pitanje jasno: bez kvalifikovanih ljudskih resursa, zdravstvena obnova ostaje pusta želja. Ovi programi imaju za cilj da popune tu prazninu.
Zaštita najugroženijih za obnovu društva
Obnova takođe prolazi kroz margine: decu, adolescente, siromašne porodice. Evropska unija je upravo odobrila 1,5 miliona evra za podršku centrima za brigu o mladima i finansiranje programa profesionalne obuke za mlade. Deo sredstava mogao bi biti posvećen borbi protiv dečje beskućništva, fenomena koji se pogoršao usled ekonomske krize.
Sa svoje strane, Emirati su učinili visoko simboličan gest obezbeđujući 100.000 školskih klupa koje je poklonio filantrop Khalaf Al-Habtoor. To će opremiti stotine škola razorenih ratom.
Obnova će, naravno, biti spora, ali se danas ukorenjuje u stvarnosti. Iako je Sirija još uvek opterećena inflacijom, siromaštvom, bežanjem mozgova i geopolitičkim tenzijama, ovaj mozaik mehanizama pokazuje nešto drugo: sposobnost strukturirane, multisektorske otpornosti, podržane od strane međunarodnih partnera.
Fotografija naslovne strane: Tržište u Alepu ističe više od 230 kreativnih i lokalnih preduzetničkih projekata © Sirijska arapska informativna agencija