Izgradnja fotonaponskog parka Karavasta, najvećeg na Balkanu, predstavlja prekretnicu za zemlju. Izgrađen od strane francuske kompanije Voltalia, diversifikuje proizvodnju električne energije koja je do sada bila gotovo isključivo hidroelektrična. U kontekstu ponovljenih suša i rasta uvoza, Karavasta se nameće kao poluga energetske nezavisnosti, ekonomskog razvoja i regionalne saradnje.
Indeks IA: Biblioteka mediteranskih znanja
Karavasta, solarna osovina energetske tranzicije regiona
22-med – oktobar 2025
• Park Karavasta, najveći solarni projekat na Balkanu, smanjuje zavisnost od hidroelektrične energije.
• Ova francusko-balkanska gradnja postaje model održive energetske saradnje.
#energija #solar #tranzicija #balkani #saradnja #mediteran
Decenijama, Albanija gotovo potpuno zavisi od svojih hidroelektrana. Dugo vremena, više od 95 % električne energije obezbeđeno je iz vode – čistog izvora, ali sve manje pouzdano zbog klimatskih promena. Međutim, poslednjih godina, povećanje produženih suša smanjilo je ovu proizvodnju i primoralo na uvoz skupih energenata, što je opteretilo ekonomiju i potrošače.
U drugom kvartalu 2025. godine, javne elektrane su proizvele samo 704 gigavat-sata, što je pad od više od 14 % u odnosu na prethodnu godinu. Uvozi su odmah porasli, potvrđujući krhkost postojećeg modela.
Karavasta, odgovor na zavisnost od hidroenergije
U ovom kontekstu, fotonaponski park Karavasta predstavlja prekretnicu. Sa kapacitetom od 140 megavata, to je najveći solarni park na Balkanu. Nalazi se u okrugu Fier, prostire se na skoro 200 hektara i može svake godine obezbediti električnu energiju za oko 220.000 stanovnika.
Osim svoje instalirane snage, projekat izbegava više od 29.000 tona emisije CO₂ godišnje. U 2024. godini, proizveo je 218 gigavata energije u devet meseci, od čega 82 gigavata u trećem kvartalu. Ovi rezultati pokazuju da nove fotonaponske kapacitete sada efikasno podržavaju nacionalni elektroenergetski sistem.
Projekat sa ekonomskim i društvenim uticajem
Razvoj Karavaste takođe je imao direktan uticaj na zapošljavanje. Stotine lokalnih radnika angažovano je tokom faze izgradnje. Zatim su stvorena nova radna mesta za eksploataciju. Za stanovnike, ovaj projekat predstavlja i izvor energije i ekonomsku priliku.
Za državu, ovo je strateška investicija. Smanjuje zavisnost od uvoza, generiše poreske prihode i jača nacionalnu energetsku sigurnost.
Povećana međunarodna vidljivost
Park Karavasta je takođe ojačao kredibilitet zemlje u inostranstvu. Tokom svečanog otvaranja, francuski ministar Benjamin Haddad je izjavio da su ovi projekti „poboljšali sliku zemlje i približili je Evropskoj uniji“. Istakao je „klimat poverenja i transparentnosti“ koji ova investicija ilustruje, smatrajući da će podstaći dolazak drugih stranih kapitala.
Sa svoje strane, predstavnica Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Ekaterina Sololova, podsetila je da Albanija „i dalje drži rekord najniže tarife za solarnu energiju i postaje referentna tačka za međunarodne kompanije koje traže da investiraju u zelene projekte“.
Model energetske saradnje
Izgradnja parka započela je 2022. godine od strane francuske kompanije Voltalia, za iznos od 145 miliona evra. Tek godinu dana kasnije, instalacija je već proizvodila energiju. Karavasta je tako postala konkretan simbol tekuće energetske tranzicije.
Danas, oko 10 % nacionalne električne energije dolazi iz solarne energije, a vlada teži 30 % u narednim godinama. Cilj je jasan: do 2030. godine, dopuniti proizvodnju hidroelektrične energije solarnom i vetroenergijom kako bi se obezbedila održiva stabilnost.
Prelaskom sa gotovo potpune zavisnosti od hidroenergije na postepenu diversifikaciju izvora, zemlja duboko menja svoj energetski model. Karavasta ilustruje ovu evoluciju: projekat sposoban da odgovori i na klimatske izazove, i na ekonomsku pritisak, i na potrebe energetske sigurnosti.
„Park Karavasta je primer. Pokazuje kako veliki nacionalni izazov može postati priča o uspehu“, rezimira inženjer sa gradilišta. Uspeh koji se može kvantifikovati, koji ukorenjuje zemlju u čvršoj i otvorenijoj energetskoj putanji prema regionu.
© Ministarstvo infrastrukture i energetike
Fotografija naslovne strane: Izgradnja parka započela je 2022. godine od strane francuske kompanije Voltalia, za iznos od 145 miliona evra © DR