Simboli mističnog i prirodnog čuda jedinstvenog u svetu, Mrtvo more je danas u velikoj opasnosti. Od 1960-ih, njegov nivo opada za oko metar godišnje i danas je izgubilo skoro trećinu svoje površine. To izaziva ozbiljne geološke i ekološke posledice, koje ilustruju pre svega lunarni pejzaži soli, blata i dolina.
Glavni uzrok ovog opadanja Mrtvog mora je prekomerna eksploatacija reke Jordan. Ona koja je nekada obilato napajala Mrtvo more, danas je preusmerena više od 90% od strane Izraela, Jordana, Sirije i palestinskih teritorija za navodnjavanje i potrošnju pitke vode. Oduzeta od ovog vitalnog doprinosa, more se može samo ispariti pod uticajem sušnog klimatskog uslova.
Prekomerna eksploatacija i rudarska industrija
Na to se nadovezuje rudarska industrija, posebno vađenje minerala poput kalijuma i magnezijuma. Velike kompanije smeštene oko mora koriste sistem ubrzanog isparavanja kako bi povukle prirodne resurse. To izaziva isparavanje od oko 300 miliona kubnih metara godišnje i dodatno pogoršava smanjenje nivoa vode.
“Preusmeravanje je počelo još 1960-ih, kada je Izrael izgradio branu kako bi sačuvao vodu za potrebe zemlje. Zatim, 1970-ih i 1980-ih, Sirijci su izgradili više od 40 brana na reci Jarmouk. Tako je svaka slatka voda koja bi trebala da stigne do Mrtvog mora u velikoj meri zadržana. Izraelci uzimaju oko 450 miliona kubnih metara godišnje, Sirijci oko 400, a Jordanci oko 300. Ukupno, više od milijardu m³ slatke vode nedostaje svake godine zbog potrošnje vode ovih triju zemalja,” objašnjava profesor Nadav Lensky, direktor posmatračnice Mrtvog mora.
Demografski rast je takođe uzrok: populacija je porasla i samim tim, potrebe za vodom su takođe porasle.
Između fascinacije i paradoksa: slani pejzaži Mrtvog mora
Jedan od velikih paradoksa povezanih sa opadanjem nivoa vode je to što stvara neke od najemblematičnijih i najcenjenijih pejzaža među posetiocima. Formacije soli koje se pojavljuju nude fascinantan spektakl.
“Najlepše fotografije su one Mrtvog mora sa solju, ali ovaj vizuelni fenomen je usko povezan sa procesom ekološke degradacije. Naime, kada nivo opada, so se topi. Uskoro, više neće biti soli, biće blata. Ovaj paradoks stvara duboku kontradikciju u očekivanjima i diskursima oko očuvanja Mrtvog mora. Ako vas brine što nivo opada, onda biste trebali da se oprostite od slanih pejzaža. Ovde imamo neku vrstu intrinzičnog sukoba između dve vrednosti koje volimo,” objašnjava profesor.
“Geologija regiona je veoma zanimljiva. Na primer, kada nivo opada, salinitet raste. Mrtvo more postaje toliko slano da je 1982. godine počelo da se primećuje taloženje halita (kamene soli) u njegovim vodama,” dodaje on.
Doline: zabrinjavajući fenomen
Među najspektakularnijim posledicama opadanja Mrtvog mora je pojava dolina na isušnim površinama. Ove ogromne urušene površine mogu da progutaju puteve, zgrade ili čitave plaže. Njihova formacija je povezana sa rastvaranjem soli ispod površine od strane slatkovodnih slojeva, koji su sada prisutniji zbog opadanja nivoa mora. U manje od trideset godina, više od 7.000 dolina je zabeleženo, pretvarajući neka područja u prave kraterne polja.
Jednom kada se so rastvori, formiraju se šupljine. Tlo, postajući nestabilno, naglo se urušava. Neke doline dostižu nekoliko desetina metara dubine, što predstavlja ozbiljne rizike za infrastrukturu i stanovnike. Pojavljuju se debate o tome kako stabilizovati nivo vode. Međutim, ove diskusije se suočavaju sa istorijskim, ekološkim i geopolitičkim razmatranjima.
Tehničke inicijative predložene, poput dodavanja vode putem cevovoda, nose teške posledice poput rizika od ekoloških neravnoteža. Masovna injekcija vode, posebno morske ili desalinizovane vode, mogla bi promeniti jedinstveni hemijski sastav Mrtvog mora, utičući na njegov salinitet i mikrobiološku biodiverzitet. Nekontrolisane hemijske reakcije takođe mogu izazvati pojavu gipsa ili crvenih algi. Na geopolitičkom planu, projekti koji uključuju Jordan takođe predstavljaju problem: “Ništa ne može biti realizovano bez odobrenja ili direktnog nadzora Jordana. Svaka infrastruktura cevovoda ili bilo koji prolaz vode, materijala ili informacija mora proći kroz njihovu vlast. Jordan ima inicijativu i odlučujuću moć, čak i za elemente koji bi mogli uticati na teritoriju ili interese Izraela. Izrael se nalazi u zavisnoj poziciji, bez sposobnosti autonomnog delovanja,” tvrdi Nadav Lensky.
Neki optužuju industrijske lokacije da su odgovorne za opadanje nivoa. Ipak, njihov uticaj je ograničen u poređenju sa strukturnim i dubokim uzrocima. “Čak i ako bismo danas zatvorili fabrike, umesto da opadne za metar i deset godišnje, nivo Mrtvog mora bi izgubio 85 cm. To nije opcija koja rešava probleme, naprotiv, stvara nove. Ono što želimo je da plaže od soli budu dostupne javnosti,” izjavljuje Nadav.
Projekti, ali malo rešenja
Više projekata je razmatrano kako bi se pokušalo spasiti Mrtvo more. Najambiciozniji je kanal Crveno more - Mrtvo more, ogroman projekat od oko 200 km koji ima za cilj da preusmeri vodu iz Crvenog mora kako bi napajao Mrtvo more, dok istovremeno proizvodi električnu energiju putem hidroelektrana. Ovaj trostrani projekat, podržan od strane Jordana, Izraela i Palestinske vlasti, potpisan je 2013. godine, uz podršku Svetske banke. Međutim, izaziva zabrinutosti u vezi sa životnom sredinom, posebno rizik od narušavanja jedinstvene hemijske ravnoteže Mrtvog mora. Danas se Izrael povukao iz projekta koji se smatra previše skupim i ekološki rizičnim, ne spominjući političke tenzije koje su se pojavile između dve zemlje. Jordan samostalno nastavlja planove za izgradnju fabrike za desalinizaciju u Akabi i transport vode ka Ammanu.
I pored brojnih projekata za “spašavanje Mrtvog mora”, nijedno rešenje ne izgleda dovoljno za složenost problema. Svaka opcija ima svoje granice, troškove i kontradikcije. “Pokušavajući da rešimo povlačenje Mrtvog mora, pojavljuju se nove teškoće,” primećuje Nadav Lensky. “Pitanje je da li su one manje ili veće od inicijalnog problema.”
Foto naslov: “Najlepše fotografije su one Mrtvog mora sa solju" © Nadav lensky